mozda, jednom dodje opet....

pred kucom Viktora Hugo

....Kraj jula, kraj jedne setnje kroz ovaj grad, kraj ...?

  Davna zelja se obistnila! Napokon sam usla u kucu gde je neko vreme zivio veliki francuski covek.Iako sam vise puta prolazila ,nije mi se dalo da udjem u nju.Zelja mi je bila da budem sa nekim koga volim,i ko mene upozna i zavoli,ali onako stvarno?! Ili je to samo moja strastvena priroda govorila umesto mene? Ne, ja jesam volela,jesam svim srcem zelela takve trenutke.Svih ovi godina od kako zivim u ovom gradu sam mastala da ce jednom i meni desti se ljubav?! Ljubav bez velikih reci i onih silnih zakletvi na vernost i na odrcanje za nju.Nije!!! Nije mi se desilo nista,a vec sam usla u poznu jesen?

O, bas sada,kada svi nekud putuju, ja zelim samo jedno! Da se vratim, da odem ponovo na sva ona mesta kuda sam prolazila! Ne, nisu to neki daleki putevi,oni koji izvuku poslednji dah od lepote jedne zemlje ili grada.Nisu ni tako bozanstveni za druge osim za mene.Ja putujem stalno! Nemiran duh, nekad neko rece .Jesam! Priznajem da stalno jurim i zurim nekuda,al' ja sam uvek tu na jednom mestu,u sebi! Evo, lutam i danas po sebi, trazeci prvenstveno razgovor sa sobom i neka secanja,koja iako ne zelim , ona prokljucaju iz daleke mene i isplivaju  na povsrini kao davljanik nad vodom!

Kazem, bio je jako topao julski dan.Nas dvoje smo tumarali po cetvrtima ovog grada.Lutajuci , zapravo trazci mir dusa,koja su se uzburkala nad predstojecim burama koje nadolaze...osecali smo da su neka zvona odjekivala u nama neku zlu vest! Za mene je to bio beg od onoga sto sam osecala usred sebe...rastanak,ili dokaz da me je istinski voleo? Al' pistio je onaj crv u meni koji se razmilio na sve strane,iako sam pokusavala da savladam i sebe i njega,ipak sam osecala bol...Vec sam unaprad ugusila suze,koje su se razlile po mom srcu slivajuci se negde dublje cak do onog dela mog bica za kojeg nisam znala da uopste postoji?!

 Najzad smo stigli,do kuce Viktora Huga, i odlucili da udjemo.Mozda je njemu samo iz znatizelje,a meni ponovo onaj mali tracak nade da ipak nije sve gotovo,da mi je zivot ipak podario jednu ljubav koja ozivljava u ovom gradu kome pripisuju da je grad ljubavi?!

 Zaradovala se moja dusa,zaigra srce u nadi da jos nije sve izgubljeno?! Iako je on bio vise zainterseovan za zivot tog velikana,ja sam pored njega stajala upijajuci svaki njegov pokret , njegov hod, njegove usne u pokretanju kada mi je nesto izgovarao,a ja zeljna da samo jednu jedinu rec cujem od njega! Nije,nikad zigovorio bas tu famoznu rec koja je meni jedino znacila! Nije priemcivao da samo od jednog blagog dodira njegovih ruku mi zarobi ne samo telo, srce,vec dusu,razum i moju bit!

Po izlasku sam osetila kako u meni rida dusa,kako se veseli ta zla kob! Zaplakala sam u sebi, plakalo je srce,a dusa se oprastala sa njim.On je ostao po svemu sudeci pun utisaka zbog Igoa,i predlozio mi je da sednemo na klupi.Ja vise nisam imala zelje za bilo cim,ja sam tad lagano sahranjivala svoje zelje,nade, svoj poslednji let sa njim.

On mi je rekao  damu se spava i polozio glavu na moje noge.Zacutali smo, svako je bio sam,dalek,i bez zelje da se vise bilo sta kaze.Osetila sam da cuti,da mu je lose od silne jevrejske hrane a ja sam ostala gladna njega!

 Kad doju takvi trenuci, nema vise ni jedan zrak sunca koji bi mogao da zagreje neciju umrlu dusu, niti postoji pesma koja se zapeva.Ostane samo tisina,koja je hladnija i od ovog danasnjeg dana! A ja se ponovo vracam sa putovanja kroz neka secanja!