Ne, ne volim jesen...
U ovom gradu sva godisnja doba imaju posebne mirise! Jednostavno me tera da izadjem i hodam besciljno i udjem u male ulicice za koje nebih nikad znala da postoje!
Usla sam tako jednom,da nisam znala gde ce me odvesti? Naravno da umem da se izgubim i izadjem na kraju druge cetvrti.
Moja omiljena setnja je pored Sene, preko Novog mosta i udjem u Latisku cetvrt..
Secas se, koliko sam trazila kefé "Flor" i "De Migo", ?!
Ah, toliko puta smo prolazili pored njega,a da nismo znali ,da je bas u tom kafeu, sedeo Sartr, Hemingvej,Simon de Bovuar...i jos mnoge poznate licnost.
Znala sam ,da su ta mesta bila omiljena sastajalista ta dva zaljubljena bica,koja su izazvala velike senzacije u Francuskoj,pa mozda i u drugim zemljama,jer sama Simon je za te prilike bila cudna a jos cudnije sto je prihvatila Sartrov surov uslov,biti ljubavnica..
Nikad je nisam shvatila,ali na neki nacin sam zivela jednim delom njenim zivotom?!
Tebe sam volela,iako sam znala, da nikad neces biti privrzen meni...znala sam , od samog pocetka da si vetar,reka, koja se neda zaustaviti...Dugo sam patila, neshvatajuci svoj izbor,i sve te uslove koje si nehajno nametao.Dugo sam se opirala svim tvojim razmisljanjima,da bih se na kraju sama prilagodila i volela jos jace,strasnije!
Ne, nevolim jesen! Ona me tera da razmislajm,da se secam?!
I, krecu ponovo secanja; na one dane,kada sam u srcu nosila tebe. Hodala sama po ovom gradu,zamisljajuci te,na svakom uglu ulice,na svim mestima koja su za mene puno znacila.
Secam se ,jedne hladne jeseni kada sam izasla sa jednom prijateljicom koja je imala svog momka. Pored njih sam lagano zastajala ,nebi li se odvojila i zagledana u modrozutu povrsinu Sene,gde se Mesec uvlaci kroz lagane talase,praveci tvoj lik tu negde nadomak mene...Uz sam ivicnjak stajao je prodavac pecenih kestena i przivao prolaznike da ih kupe...Miris se sirio i ulazio u moje nozdrve,a ja sam u toj predivnoj slici videla tebe! Prilazis mi, i nezno stavljas ruke oko mojih ramena i krecemo niz bulevar zagrljeni..Osetih i tvoj parfem kojeg i dan danas cuvam u urmaricu,kao najdragoceniju stvar.
Ah, ima jos mnogo toga sto cuvam tvoje...
Danas sam preturala po svojoj torbi.Trzeci neku vizit_kartu,i u jednom delu,pronadjoh tvoju sliku...Slika je mala,ali dovoljna da vidim svaku crtu tvog lica ,koja mi je do skora bila na dohvat ruke,ali ja nikad nisam imala dovljno smelosti da se opustim i predjem rukom po njemu.
Nikad nisam imala dovoljno hrabrosti da ti zaista kazem koliko te volim!